Udario Halil na Vilu

Halil je iz Australije. Otac Sarajlija, mati Australka. Otrov za žene. Vele, nije dobio samo od one od koje nije tražio. A i kad ne traži, nudi mu se. Pokupio sav mangupluk i fore s Koševa, a i izučio škole koje se dobiju putujući po svijetu, krećući se u društvima od vrha do dna. A i izgleda dobro. Zgodan - što jest jest. Jedan od onih rođenih kurvara koji smunta žensko u dva-tri poteza da ona ne zna ni šta je snađe.

Vila je zgodna Sarajka iz dobre porodice, skroz na zemlji. Alergična na romantiku, patetiku, niske strasti, neosjetljiva i na papanske i na originalne ulete, crvenkosa mačka blesave frizure, dugih trepavica koje joj daju naivan izgled. Ko povjeruje u tu zabludu, otrijeznit će se kad upozna njene duge njegovane nokte, koje pametno i po potrebi zna zariti u srce i dušu kako svojih neprijatelja, tako i svojih bližnjih, koji je ne shvate ozbiljno. 

Kad neko udari na sebi ravnog, narod kaže: Udarila vila na Halila... Pa dobila što je tražila, džaba joj bile sve njene vilinske moći pred nekakvim stamenim Halilom, ma ko on bio. E, u ovoj priči, naš je Halil udario na vilu i polomio zube.

Uglavnom, doperj'o na odmor ljetos u Sarajevo s nekom rajom. Onda se skupila i rodbina te raje i još raje koja nikom nije rodbina. Tu se nekako našla i Vila. Halil ko omađijan počeo oblizivat' brkove čim ju je vidio, sluteći mastan obrok. Kako ona u hodu zanjiha kukovima, tako i on brkovima. Zauzeo gard i čekao priliku. 

Prilika se ukaza kad svi tako čoporativno krenuše u "Avazov" toranj na piće, da pogledaju Sarajevo odakle ga i ptice gledaju. 

Čopor ode ka liftu, a Vila ostade kod trafike da kupi nešto. Halil namignu jaranima da oni krenu i ostave ga da sam sačeka svoj obrok. A kad oni zamakoše, on se raširi k'o paun, otrese k'o horoz, frknu k'o bik, dignu obrvu i pozva lift. I onda je k'o fol džentlmenski uhvati za nadlakticu. 

Ali, Vila instinktivno prepozna namjeru, namirisa kolika je opasnost te ga ledeno pogleda, nimalo uznemirena i reče: 

- Još me jednom dotakni, makar i u prolazu, slomit ću ti ruku.

Rekla je to takvim tonom da je od svih navedenih životinja i zvjerki, čijim se osobinama oboruž'o, ost'o samo k'o peš otvorenih usta. Ona je to rekla i to je mislila. Prvo žensko ne koje zaista znači ne. Ne i ne!

Znao je za ne koje znači da, ali ovo... Ni snaš'o se nije, a ona je pršteći od ljutine i drskosti, odtutnjala na svojim štiklama iz prizemlja Tornja, uzela taksi i otišla.

Jaooo bruke! Uhvatili ga jarani u pilanu odmah nakon što je došao gore tako sam i zbunjen, baš k'o očerupana kokoš.

Kad se malo prizv'o pameti i pokupio ostatke samopuzdanja, krenuo drugom taktikom. Izvinjav'o se, okret'o na šalu, govorio joj: Kraljica si, ti si moja sestra.

Džaba, ona zauzela gard. Ne zanima je i gotovo.

Vratio se u Australiju i nastavio s pokušajima privlačenja pažnje putem FB. Nije mu odgovarala u inbox. A onda ga i blokirala.

Da vam ne prepričavam kakve je jadničak prošao frtutme da ga odblokira. To štelu tražio kod prijateljica, rodica, rođaka... Zakleo se svim mrtvim precima, Bogom, majkom i nerođenom djecom da joj neće pisati ništa u inbox, da će biti fin itd.

Na kraju ga primila opet među „friendove" uz upozorenje: 

- Ne znam šta ću ti ja kad nema šanse da između nas ikad išta bude. Samo bezveze patiš i mene i sebe. Ali ako već hoćeš, evo ti accept. Prva greška i ide ti opet blokiranje.

On luduje, priča ljudima kako mu je, hoće da je prosi... Zaljubio se do ušiju. Stalno kači na zid pjesmu:  

- Jedna za drugom... važan bio je broj ... srce spava, sve do časa kad se javi prava... 

Ma patetika, gluho i daleko bilo. Ljudi sve misle da se zafrkava. Ali ne, što on više grize, ona hladnija.

Zezaju je prijateljice, pitaju što ga neće. Šta mu fali? Neće ni da priča o tome. Veli: 

- Nek' je živ i zdrav i sretan, ali daleko mu kuća od moje.

Nakon što je ne zna se više s koje strane pokušavo doć do nje, bezuspješno, ipak je dobio kakav-takav odgovor kad se vrnuo u Sarajevo.

- Dobro, eto znam da nemam šanse kod tebe, iako mi se srce cijepa koliko te želim i to za cijeli život. Ali samo mi barem reci šta mi fali?

- Ništa ti ne fali?

- Pa što me nećeš, što toliko eskiviraš?

Eh, ovdje je trepnula svojim dugim trepavicama uz izraz dosade na licu kako to već zna, odmahnula rukom i promrljala: 

- Nisi moj tip.

A onda se sjetila i dok je odlazila našalila se: 

- Mnogo si lip, al' nisi moj tip, to ti fali!

Dosad je mnoga vila udarila na ovog Halila. I slomila zube. Na koncu je, ipak, Halil udario na Vilu sa velikim V. 

I ost'o bez zuba.